Zimski lov šarana
Snežno uzbudjene
Ribolovcima koji su do pre nekoliko godina pecali šarana po ciči zimi, grohotom su se smejali. Vremena se menjaju, pa prvi mrazevi nisu više znak samo za lov štuke. Endy Little, proslavljeni engleski šarandžija, govori u prilog ovoj tvrdnji...
Početak zimskog ribolova istovremeno znači i prevazilaženje neverice da do ulova uopšte može doći. Naime, odavno su prošli idilični letnji dani kada se mogao šaran videti kako pliva po površini vode. Napolju je stanje daleko od prijatnog, a jezera su sve drugo osim privlačna za ribolov. Morate da verujete da šaran i pored niske temperature izlazi u potragu za hrnom. Svi znamo da postoje dani kada on jednostavno ne uzima hranu, ali, s druge strane, takvih dana ima i leti. Zimi je šarana lako uočiti kako miruje u sasušenoj trsci i ostacima trave u priobalju. Njegova boja je tada mnogo jasnija nego inače. Kao i mnogi drugi ribolovci godinama sam pedantno beležio temperaturu vode i vazduha i visinu vazdušnog pritiska. Iako mi je ovaj eksperiment pričinjavao zadovoljstvo, i moga sam da na osnovu povezivanja datuma i vrednosti odgonetnem određenu šemu po kojoj šaran uzima hranu, pokazalo se da imam vrlo malo preciznih saznanja koja bih mogao da dovedem u vezu sa hranjenjem ribe. Jedna činjenica je, ipak, neoboriva: šaran radije uzima hranu pri nižim, nego pri višim temperaturama. Ovo je toliko izraženo da se na krivoj tačno mogu uočiti usponi i padovi u ishrani ribe. Kao prema pravilu, šaran počinje da grize kad se temperatura neznatno spusti i obratno, uspori sa ishranom čim ona počme da raste. Apstinencija traje sve dok se temperatura ponovo ne stabilizuje. Najniža vrednost na skali u vreme kad sam uhvatio šarana iznosila je 3*C. U zavisnosti od geografske širine, temperatura moze rasti ili opadati, ali moja pretpostavka važi u svim delovima zemlje na kojima sam pecao. Normalno, pod uslovom da se ne zaledi celo jezero.
Vazdušni pritisak
Danas, ipak, vremenske prilike posmatram u celini, ne obraćajući pažnju isključivo na temperetaru. Područja visokog pritiska sa oblacima i neprestanim vetrom obećavaju uspečan ulov. Ovakvo vremensko stanje vlastitom poverenju daje jasan podsticaj. Sasvim suprotno od toga, šaran je, u vreme kada je nebo vedro, kada nema vetra, i vazdušni pritisak je u padu, neraspoložen za izlazak po hranu. Tada su i izgledi za lov "mršavi". Riba provede u hranjenju onoliko vremena koliko joj dozvoljava temperatura vode. Kada je toplo, vodeni lisci će čak 12 do 15 časova dnevno provesti u "ždranju". Zimi, faze ishrane su znatno kraće, ponekad traju jedva 1h u toku celog dana. To je zbog toga što se šaran na nižim temperaturama mnogo manje kreće kako bi što duže sačuvao masne naslage i utrošio sto manje energije. Uostalom, da bi dopunio ono što potroši, potrebno mu je veoma malo hrane.
Tačan kao sat
Ovakvo ponašanje ribe ima jednu dobru stranu: kratki, izraženi intervali su veoma predvidivi i na nekim vodama na kojima sam pecao, praktično sam mogao navijati sat prema aktivnosti šarana. Naravno, ove faze se mogu uskladiti tako da se vreme ribolova podudara sa vremenom hranjenja, odnosno ovako ćemo ribu kanalisati i skratiti joj vreme koje provodi u ishrani. Mnogim ribolovcima je pronalaženje plena kamen spoticanja u zimskom ribolovu. Prema nekom od mnogih mitova, u vreme kada je temperatura niska, šaran se povlači u dublju vodu. Lično, vrlo retko sam bio svedok takvih situacija. Umesto toga, češće sam ga tražio pored potopljenih stabala, panjeva, grmlja, rogoza u izumiranju itd.,jer šarani vole da budu zaštićeni. Gde god je moguće, pecam na dubini od 2 do 4m. Tu je temperatura znatno stabilnija, a aktivnost hranjenja se može lakše predvideti. Kada jednom pronađete šarana, budite sigurni da on neće menjati svoje stanište tokom zime. Iako se kreću neuporedivo manje nego leti, ponekad ih mozete videti kako se "valjaju" ili iskaču iz vode. Pritom treba biti na oprezu, jer bi takvo ponašanje moglo da ukaže na predstojeće hranjenje.
Prihrana
Ključ uspeha zimskog ribolova, kad je reč o prihrani, je princip: "Malo, ali često". Šaran vrlo lako može da se prejede. Time ćete dodatno otežati ribolov. Zato, kada sam u mogućnosti, najpre vodu posmatram nekoliko dana i kada pretpostavim da će se šaran aktivirat, počinjem da hranim mesto. Primamu vršim na više mesta, a ne samo u jednoj oblasti. Time sebi stvaram odstupnicu ukoliko je mesto zauzeto ili šaran postane ćudljiv. Vrlo je teško odrediti količinu boila. Ja uvek pokušavam da pretpostavim koliko čarana može biti na jednom mestu i računam da po jednoj ribi ne treba baciti više od 10 boila za 24 sata. Da bih tačno mogao da ih nahranim, primenjujem montažu koju u šali zovem "sistem glavobolja". Radi se o čistoj montaži sa hranom. Na glavnu stranu montiram klizeće olovo, sledi vrtilica, a zatim PVA predvez dužine 23cm. Na predvez se postavljaju boili koji vrlo lako štapom možete dovesti na željeno mesto. U samom ribolovu koristim "helikopter sistem", a boili postavljam na dlaku. Vrlo je važna precizna prezentacija mamca koji je koncetrisan na jednom mestu i neće dozvoliti šaranu da luta. Iako se po hladnom vremenu mogu koristiti sve arome, prednost dajem tuti-frutiju ili jagodi.
Moji favoriti
Vazno je znati da se šarani zimi mogu hvatati najrazličitijim mamcima, ali ja, ipak, prednost dajem boilama. Oni su najbolji jer tokom dužeg perioda ostaju jestivi. Ako danas ne pojede sve, šaran će hranu sigurno uzeti sutra ili prekosutra... Izvanredno dobro rastvorljive arome koje se dodaju boilama pomažu šaranu da pronađe veštački "ambar", i što je još bitnije, te arome pod vodom dugo vremena ostaju delotvorne.
"BISTRO"
Decembar 2001.