Sta je primamljivanje?
BAS KAO KOKOSKE
Zar je zadovoljstvo uhvatiti ribu koja putem dugotrajnog privikavanja praktično na dohvat ruke, naviknuta da se hrani bez ikakvog straha, u tačno odredđeno vreme, na odredjenom mestu, baš kao da je kokoška? Tu prestaje zadovoljstvo pecanja. Na taj način izjednačavaju se iskusan ribolovac i potpuni novajlija. Nisu potrebni ni trud ni neprospavane noći. Medjutim, proučavanje navika, ispitaivanje prebivališta, upoznavanje ukusa oprezne, plašljive i slobodne ribe, njeno privlačenje i prevara ukusnim mamcem-to je istinska draž ribolova. Ovako je o primamljivanju ribe pisao slavni ruski književnik i ribolovac. T.S. Aksakov. I zaista, tesko je opovrći piščeve argumente. Kad se idealno gledaju stvari, primamljivanje nije baš najsportskiji način da dođemo do ulova. Zbog toga mnoge naše kolege izbegavaju da primamljuju ribu. Svaka im cast!
Ali pogledajmo i drugu stranu medalje.
U prošlom veku, kada je živeo i pecao Aksakov, reke su bile pune riba: voda je ključala od šarana, deverike, karaša, bezmalo svaki ribolovac mogao je da se pohvali ulovom krupnih primeraka.
Danas stvari stoje obrnuto: reke su opustošene i zatrovane, ribe je sve manje, krivolovaca i privrednih ribara sve više. Malo je bogatih voda na kojima se mogu loviti bela riba-bez primamljivanja. Uloviti šarana, a da mu prethodno niste bacili brdo hrane, ravno je senzaciji. O trofejnim primercima da i ne govorimo. Zbog toga je propisima dozvoljeno ne samo prihranjivanje vec i primamljivanje ribe.
Sta je primamljivanje
Primamljivanje je zapravo navikavanje ribe da dolazi na odredjeno mesto pogodno za lov i da se tu hrani. Uoči ribolova, jedanput ili dvaput dnevno, bacamo hranu tamo gde želimo da pecamo. Na taj način, kod ribe se razvija uslovni refleks: ona se brzo navikne na to mesto i sakuplja se na hranilištu u velikim jatima. Na nama je da tu činjenicu što bolje iskoristimo. Hrana se baca upravo na ono mesto gde ćemo u toku lova zabaciti mamce. U rekama su to
uglavnom tišaci, da voda ne bi odnela hranu, a u stajaćicama mesta za koja pretpostavljamo da se tu skuplja riba i koja je pogodna za lov. U mirnoj vodi hrana se baca direktno na dno, a u tekućoj vodi se uvezuje u probušene ženske najlon čarape, rupičaste vrećice i sl.
Ako ribu primamljujemo zrnastom hranom, zrnevlje utiskujemo u glinene lopte. Jednako se postupa i sa crvićima, narezanim glistama i sl. Hrana koja se baca kao primama mora da bude ukusna i zato ne vredi primamljivati ribu budjavim hlebom, prokislim kukuruzom ili glistama koje su u procesu raspadanja. Mamci, medjutim, moraju biti privlacniji od primame.
Što se tiče količine hrane, ona zavisi od vrste i veličine ribe koju primamljujemo, ali i od same hrane koja služi kao primama. Ako recimo primamljujemo kapitalnog šarana, onda nije preterano baciti i pola kilograma starog kuvanog kukuruza na dan. Ali ako je u blizini staništa više kapitalaca, nećemo pogrešiti bacajući i po dva kiliograma kukuruza dnevno.
Najbolje vreme za primamljivanje jeste u praskozorje i u suton: ako zelimo da pecamo ujutro, ribu primamljujemo uveče, a ako pecamo popodne, hranu bacamo ujutro i po mogucnosti u podne. Za noćni lov primamu bacamo posle zalaska sunca. Nije loše da ribu primamljujemo na više mesta, jer posle borbe sa krupnom ribom najbolje je za izvesno vreme promeniti mesto pecanja.
Primamljivanjem se kod riba ravija uslovni refleks: one se brzo naviknu na odredjeno mesto i skupljaju se na hranilištu u velikim jatima. Na nama je da tu okolnost sto bolje iskoristimo. Cilj prihranjivanja u toku lova nije da se riba zasiti, već samo da se kod nje probudi apetit.
