Sa mrtvim kederom na grabljivice
Hladan i Svez zalogaj
Na mocvarnim terenima uspeh je slabiji nego na onima sa cvrstim dnom jer mrtva riba lako upada u mulj i blato, pa je na takvim mestima pametnije koristiti zivog kedera. Cini se da kod smudja veliku ulogu igra miris mamca, zbog cega bi trebalo da mrtve ribe ili fileti uvek budu svezi.
Pre nego sto su varalice postale popularne grabljivice su se lovile mrtvim kederom ili na filet. Jedino sto je bilo vazno je da mamac bude svez. Ipak, dilema oko toga da li ribe vise vole mrtve ili zive mamce ostala je neresena do danasnjeg dana. Zato se na vodi svaki put iznova proverava raspolozenje stuke i smudja.
Plovidba kroz istoriju
Istorija ribolova stuke mrtvim mamcem je dugacka, a koreni stari. Jos daleke 1496 godine plemkinja Julijana Berners u knjizi book off st. albans u poglavlju treatise off fishing with an Angle opisuje kako su ribolovci lovili stuku mrtvim kederom. Ovu metodu ponovo su otkrili braca Taylor iz Egleske pedesetih godina. Fred Taylor je sa bratom Johnom 1954. pecao stuke strimerom u kombinaciji sa filetom. Nije islo kako su ocekivali pa su predahnuli ostavivsi mamac u vodi. Ne mozete ni zamisliti kako je bilo Fredovo iznenadjenje kada je najlon poceo da se odmotava. Stuka od 3 kg je bila na udici. Ponovo su pokusali isti sistem, i deset minuta kasnije struna je opet pocela da "bezi" sa spulne. Nije bilo sumnje. Stuke su skupljale mrtve ribe sa dna. Nije proslo mnogo vremena, a lov stuke novim nacinom je preplavio Englesku. Pecali su poput ribolovaca na sarane. Zabace i cekaju da grabljivica pokupi plen sa dna. Stuke su sa velikim samopouzdanjem uzimale mrtve mamce.
Ma, ima nesto u tome
Kad malo razmislite, zaista ima neceg sto stuku privlaci zamrznutom mamcu. Po vetru i niskoj temperaturi mrtve i hladne ribe koje ne pruzaju otpor stvarno su bolji mamac. Napravio sam mali test. Sa jos jednim kolegom pecao sam cele dve nedelje i ulovio 43 stuke, od kojih je cak 25 uhvaceno na mrtvu ribu. Interesantno je da su najkrupniji primerci "pali" upravo na ovaj mamac. Istom metodom sam pokusao na razlicitim mestima. Pokazalo se da je uspena, ali i da najbolje rezultate daje u kasnu jesen i zimi. Da bi ste imali uspeha, voda ne sme biti previse topla. Idealna temperatura je deset stepeni.
Trava polako pocinje da iscezava, pa sitnije ribe moraju da traze novi zaklon. Nestaju sa povrsine, ali i stuke nemaju vise onako sigurno skroviste. To znaci da su podjednako uocljivi i lovac i lovina, i da grabljivici postaje teze da dodje do lakog plena, za koji sada mora da utrosi vise energije. Zato joj mrtvi mamci postaju interesantni. Ne treba zanemarivati konfiguraciju dna. Na mocvarnim terenima uspeh je slabiji nego na onim sa cvrstim dnom. Mrtva riba lako upada u mulj i blato, a mora se priznati da takav "preliv" nije nimalo ukusan, zbog cega grabljivica ignorise mamac. Na takvim mestima pametnije je koristiti zivog kedera.
Redovi udica
Postoji bezbroj tehnika ribolova, pa se zato na priboru necemo zadrzavati. Pocicemo od pretpostavke da su stap i masinica koji se koriste u ribolovu zivim mamcem pogodni i za mrtve kedere. Ovde je odlucujuci momenat nacin na koji se nudi mamac. Zato je pravo pitanje: kako montirati kedera?
Vec na pocetku treba znati da se na ribicu nikako ne kaci jednokraka udica i pojedinacno, vec trokraka i u nizu. Posto stuka mamac guta od glave ka repu, radije prvo kacim trokraku za ledjni deo. Mamac sa glavom napred se lakse zabacuje. Kad mamcim sveze ribe, obavezno im busim mehur, da bi ostale na dnu. Ovde je moguce koristiti i olovo, ali ono nije neophodno. Sto je otpor manji mamac deluje prirodniji. U skladu sa tim ni plovak nije potreban, ali nije lose imati indikator trzaja. Kada osetim pomeranje strune, ne cekam predugo, vec odmah kontriram.
"mrtvac" u akciji
Ako ste ljubitelj aktivnog ribolova, nemojte odustajati od mrtvog mamca. Uz pomoc plovka ukoceni keder postace "zivahan". Mrtva ribica se montira tako da lebdi na 20-60cm iznad dna. U tom slucaju udice se kace za ledja i stomak ili za usta i ledja. Mamac se krece uz pomoc plovka sa "jedrom", a metoda se koristi iskljucivo po vetrovitom vremenu u kombinaciji sa plivajucom strunom.
Ovakav nacin ribolova je interesantan za velika jezera na kojima nije dozvoljen ribolov iz camca, jer je tako omogucen dalji zabacaj. Ukoliko nema vetra, slobodno mozete zabacivati i polako namotavati strunu, sto vam omogucuje da pretrazite vecu povrsinu. " "Poluaktivna" metoda ribolova se odvija na sledeci nacin: Pusti se da mamac lebdi, a zatim se oko dva minuta vuce jedan do dva metra uz obalu. Naravno, ako pecate iz camca, mozete "slepovati" mamac uz kretanje camca. Ali u ovom slucaju morate podesiti brzinu kretanja plovila i tacno odrediti dubinu na kojoj se mamac nalazi. najbolja mesta za ovakva pecanja su ostre ivice obala, strmine i neravno dno, jer se najveci broj stuka nalazi na dubini od 6-7metra.
Ako me pitate da li pravim razliku izmedju mrtvih i zivih mamaca, odgovor je: NE! Podjednako su dobri i efikasni. Jedina prednost mrtvih kedera je u tome sto mozete da ih cuvate u zamrzivacu.
A sad, baron!
Dodjosmo i do smudja. Najvaznija razlika izmedju lova stuke i smudja je velicina mamca. Smudjevi, za razliku od stuka, daju prednost sitnoj ribi, pa zato moji kederi ne prelaze duzinu vecu od 10cm. Kada pecam su dva stapa, uvek ih montiram tako da na jednom imam zivi mamac, a na drugom mrtvog kedera ili filet. Kada smudjevi pokazu nedvosmislenu zelju za neki od ponudjenih mamaca, na oba stapa montiram isti. Uz napomenu da bi, narocito u periodu visokih temperatura, mrtvi kederi ili fileti trebalo da budu svezi.
Cini se da kod smudja veliku ulogu igra miris mamca. Cesto mi se dogadjalo da kada zarezem mamac po telu, odmah po zabacaju oseetim udarac. Ako pola sata pecam mrtvim mamcem i nemam rezultata, kedera menjam svezim primerkom. Obicno se dogodi da imam uspeha, jer su smudjevi gurmani kojima ne mozete podvaliti.
Kao i stukama, i smudju mamac mozete ponuditi na isti nacin. Jedina je razlika u tome sto se za kacenje kedera ne koristi sistem vec pojedinacna jednokraka udica velicine br. 2-4. A moj favori je VMC.
Vidak Vulic
"BISTRO" Septembar 1999.