Pripreme za prolećni ribolov
Sve je u igri
Ribe su u hladnoj, brzoj i mutnoj vodi spore i ne mogu da "jure" za mamcima koji proleti pored njih, pa je zato najbolje ovaj period iskoristiti za ribolov na barama, šljunkarama i mrtvajama
Polovina je marta, i dok ovo pišem, dugo očekivano prolećno sunce počinje da greje. Ne jako, ali dovoljno da nas izmami iz stanova na obližnje vode i da polako počnemo da vraćamo formu koju smo izgubili tokom dugih zimskih dana.
U ovo doba godine izbegavam reke i to iz više razloga. One su još uvek velike, mutne i hladne, pa ako živite u blizini Velike Morave koja ni u top sezoni nije izdašna (a kako bi i mogla, kad su je lopovi opustošili!), imate razlog više da pažnju usmerite na bare, šljunkare i mrtvaje. Ko baš hoce na reku, neka pronadje mesto koje je vešim delom dana osunčano, jer se ribice tu skupljaju pokušavajući da uhvate neki zračak sunca i zalogaj nošen mutnom i brzom vodom.
Pecajući na reci plovkom u ovo doba godine, isuviše često sam loše prolazio da bih modao biti pametan i dati preporuku gde, kada i kako pecati. Tamo gde je duboko - tu je i hladno i mutno, pa ribe beže sa takvih mesta u bistrije plićine. Voda je uglavnom brza, samim tim hranu i plovak je teško duže vremena zadržati na jednom mestu. Ribe su u hladnoj vodi (a u proleće je voda jos uvek dosta hladna) spore i ne mogu da "jure" za mamcem koji proleti pored njih. Zato treba biti strpljiv i sačekati jos neko vreme da se voda izbistri i umiri, a ribe predju u kanale sa ravnomernom dubinom.
Ribolov na razlivima
Moja omiljena rano-prolećna mesta su, kao što rekoh bare, šljunkare, mrtvaje i rečni razlivi, odnosno sva ona mesta koja nisu pod vodom kad reka ima normalan vodostaj. Već nekoliko godina dobro prolazim na ovakvim terenima, i to nije slučajnost. Tako plitke "vode", dubine od nekoliko desetina santimetara do 1m, se vrlo brzo greju, za razliku od mutne i duboke reke u "petoj brzini"koja će odgovarajuću temeperaturu dostići za nekih mesec dana. Razlive prave prolećne vode nabujale posle topljenja snega na planinskim potocima i rečicama. Kada je vodostaj veliki ravničarske reke "izlaze" iz korita i izlivaju se po njivama, šumama i poljima. Takva mesta su veoma često bogata ribom. Ribe vole skloništa, pa ih treba tražiti oko panjeva, žbunja ili drveća. Najbolja mesta su u plavoj zoni, odnosto tamo gde je voda tek "stigla". Insekti, gliste i crvići se odatle jos uvek nisu sklonili i ribe ih nezaustavljivo tamane.
Pribor - štap,udica,najlon
Manje-više poznato je koji su mamci najbolji: gliste, crvići i hleb. Što se hrane tiče, držite se proverenog recepta. Ako se radi o još uvek hladnoj vodi, slana baza drži primat. Za površinski ribolov treba birati hranu koja u gornjim slojevima vode pravi oblake. Evo nekoliko konkretnih saveta. Ako pecate u plićaku, na dubini 1-1,2m, koristite sto lakše plovke nosivosti 4x4 ili 4x10. Oni su pravi izbor za pecanje pod površinom. Za veću dubinu, ili na samom dnu plovci bi trebali biti teži, oko 0,5g, što predstavlja optimum na mirnoj vodi. Od najlona treba koristiti što tanje, ali ako pecamo baš na razlivima sa puno prepreka, debljinu treba povećati. Pošto današnji najloni imaju veliku nosivost, možete koristiti debljine od 0,1 do 0,18mm. Štap je najteze izabrati jer se on bira prema konkretnoj situaciji i sve dužine su u "igri". Ko želi da trenira štekom, neka izabere čiste terene, jer ovako fini štapovi ne trpe grubost. Elastik u rano proleće može biti od br. 2 do br. 5, a provlači se kroz prva dva nastavka šteka. Udice se biraju prema vrsti mamca i veličini ribe. To znači da su sve veličine dozvoljene. Za hlebnu ružu dobra je udica br. 10 ili 12, a za glistu se mogu koristiti i manje, s napomenom da se u tom slučaju ne stavlja cela već samo parče na udicu. Ako koristimo crviće, mozemo ići i do br. 24.
Dobra smeša, dobar ulov
Od hrane koristimo šta ko ima. Ko zeli "konfekcijsku-uvoznu" neka se drži proverenih firmi: Van Den Eynden, Sensas ili La Siren. Ove hrane treba da sadrže jače arome za hladnu vodu i da budu na slanoj bazi. Preovladjuje miris anisa i korijandera. Ako sami miksujete smeše, onda se držite pravila: kukuruzno brašno je baza za svu hranu i čini 30% smeše, 20% otpada na prezlu, a na pirinčano brasno ide 15% ukoliko pecate pri površini (ono je nezamenljivo jer pravi najbolje oblake na površini vode). Od aroma treba koristiti one na bazi etil-alkohola, i to oko 3ml na 1kg hrane. Na 5kg hrane stavlja se 2 supene kašike praškaste arome (ako je reč o koncetrovanim). Ako naletite na krupnu ribu, nije loše u hranu ubaciti kuvanu konoplju ili žito. Crvi i gliste se podrazumevaju.
Ako baš hoćete da probate neke takmičarske fazone i ribu privučete bliže, probajte sa lepljenim crvićima. Ukoliko pecate sa meč štapom, a želite da predjete na štek ili teleskop tako što ćete ribu privući bliže obali, lepilo za crve upotrebite na sledeći način: prvo prosejte crviće kroz sito ( zivi crvi sami prolaze kroz sito) i pospite lepilo tako da budu dobro zaprašeni. Zatim ih dobro promešajte i poprskajte vodom pomoću pumpice (prskalice) za crviće ("štricnuti" vodu 2-3 puta). Ponovo sve promešati i preko već ulepljene smese dodati šaku kukuruznog brašna. Ovako ulepljene crviće mesimo u ruci, praveći loptice i bacamo ih na mesto gde želimo da pecamo.
Ivan Nestorović
"BISTRO" 2000