O durdubaku...Krvolok sa pet ociju
Durdubak je siroko poznat i vrlo cenjen mamac medju sportskim ribolovcima. O durdubaku se inace prilicno malo zna. Misljenja retkih autora i sportskih ribolovaca obicno su nepotpuna i samo delimicno tacna, a cesto i pogresna. Tako, na primer, jedan od nasih pionirskih autora Voja Ilic, u svome prirucniku „Sportski ribolov“, tvrdi da je „durbok“-crna glista, mada kaze da lici na konjsku pijavicu. Slicno misljenje ima i Dragoslav LJ. Petkovic, autor prirucnika „Sve o ribolovu“. On citira Viktora Finka, novosadskog novinara i poznavaoca ribarstva, koji kaze da je pogresno durdubaka smatrati vrstom pijavice, iako oblikom tela, bojom i velicinom lici na nju. Medjutim, V. Fink je tacno istakao da se o tome mamcu vrlo malo zna i da se jos uvek ne zna naucno ime ovoga bica. U pokusaju da se „tajna durdubak“ konacno razresi, u ruskoj enciklopediji „zivot zivotinja“ nasli smo odgovor i potvrdu da je durdubak ipak pijavica, a ne glista. Durdubak se ovde naziva“Haemopis sanguisuga“. Pripada klasi pijavica (Hirudenea) i redu pijavica sa celjustima (Arhychobdellea). Za razliku od poznate lekarske pijavice (Hlrudo medicinalis) i konjske pijavice (Limnatis nilotica), koje se hrane krvlju, durdubak uopste ne sisa krv jer su mu pijavke zakrzljale, vec
prozdire gliste, punoglavce, vodene larve i beskeletne insekte. Vazi za krvoloka medju pijavicama, pa mu i samo ime potice od latinske reci „sanguisuga“ sto znaci krvolocan. U nasoj zemlji rasprostranjen je u Podunavlju, Pomoravlju, Povardarju i dr. Zivi u barama, kanalima i sporim ravnicarskim rekama, gde se zavlaci u korenje obalskog rastinja, a narocito u zemlju ritova i plavnih terena koji periodicno presusuju, ali preko cele godine ostaju dovoljno vlazni.
U raznim krajevima nase zemlje prioblno stanovnistvo, alasi i sprotski ribolovci razlicito ga nazivaju-durdubak, durba, durbok, turbok, bordov, baraca pijavica, drvenjak i sl. Najvise upotrebljavani naziv durdubak potice od turskog izraza „durbak“, sto znaci „stani i pogledaj“. To ukazuje da su jos Turci, koji su ranijih vekova ribarili na ovim prostorima, tacno uocili da je ovaj crv prstenaste gradje odlican mamac za ribu, jer zmijolikim uvijanjem i krvarenjem na udici izaziva ribu da „stane i pogleda“.
Prvenstveno se koristi kao mamac u lovu soma, krupnog sarana i mrene, a cesto je vrlo uspesan kao mamac u lovu smudja i krupnog grgeca-bandara. Na udicu se stavlja pojedinacno, u „buketu“ ili secen na komade. Na udici je vrlo zivahan i dugo zivi, samo treba paziti da mu duzinom predveza i polozajem udice (ispod olovnog utega) ne omogucite da se zavuce u podvodni krs ili recni mulj. Posto ga nije uvek lako naci, a u prodaji nije jeftin, neutroseni primercima produzicete vek do narednog izlaska u ribolov, ako u sud sa vlaznom mahovinom ii vlaznom krpom ubacite nekoliko glista kao hranu i cuvate na prohladnom mestu. Posle tri –cetiri dana durdubake treba isrpati u cistoj, ali odlezaloj vodi (bez hlora) i postupak ponoviti. Nadamo se da ce ovaj prikaz korisno posluziti citaocima, a posebno mladjim sportskim ribolovcima, da se blize upoznaju sa durdubakom-poslasticom somova.