Manić - riba dna i mračnih kanala
Leti spava, zimi slavi
Iako liči na soma, sa njime nije ni u kakvom srodstvu • Sa cverglanom još manje • Manić je slatkovodni predstavnik porodice bakalara koji potiče sa ledenog severa i u rodnom kraju dostiže težinu i preko 30kg.
Poznat je kao izuzetno ukusna riba nalik somu sa kojim nema zajedničke krvi. Peca se samo zimi jer njegovoj severnoj ledenoj krvi ne prijanja temperatura viša od 12° C. Naravno, reč je o maniću koga naši ribolovci love na Dunavu, Savi, Tisi, Velikoj i Južnoj Moravi i Drini. No, ipak najbolji zimski tereni za pecanje ove ribe nesumnjivo su ritske vode, provale i mrtvaje u Vojvodini.
Aktivnost manića i njegovo buđenje iz dugog letnjeg sna koji traje od marta, a ponekad, kada se talas hladnog vazduha zadrži, i od aprila, pa sve do novembra, počinje sa prvim zahlađenjem. Period neaktivnosti brka provodi zavučen u rupama pod senkom ispod visokih obala, uvek okrenut repom ka toku i glavom ka obali. Pošto uglavnom biraju rupe nalik kanalima, često se dogodi da uginu prilikom naglog opadanje vode, jer im uzan prostor i muljevito dno ne dozvoljavaju da se izvuku. Suprotno mišljenju da, bez obzira na vremenske nepogode, manić ne izviruje iz svog skrovišta sve do ranih mrazeva i snežnog pokrivača, on to ipak čini. I to uvek pod okriljem mraka i isključivo zbog hranjejnja.
Ribolov i mamci
Brka nije preterano probirljiv. S obzirom da hranu trazi na dnu, njegov jelovnik je rznolik i potpuno mu je svejedno da li će pojesti sitnu ribu(prednost imaju one koje se kreću u donjoj vodenoj zoni ), komadiće ribe ili mesa, kokošiju džigericu, rakove, školjke, crvene ili rosne gliste, ili puževe golaće. Malo je poznato da je manića moguće loviti i larvom vodenog cveta (bele bube). Kada je mamac keder, preporučujemo da prednost date mrtvima. Već smo pomenuli da preovladava mišljenje da se manić van zimske sezone potpuno umrtvi i da ga je tada uzaludno loviti. To je donekle istina, ali samo ako ne umete da odredite vreme izlaska na vodu. Naime, manić se može uspešno pecati i s proleća po nižim temperaturama. Treba znati da ga tada valja tražiti u večernjim satima, isključivo uz obalu, gde se sprema da provede leto, kao i to da ribolov iz čamaca gubi svaki smisao. Najboli mamac u ovo doba je kišna glista ili sitni živi keder. Svi ostali mamci su manje privlačni. Kada se u jesan, posle letnjih vrućina, voda ohladi, manić izlazi iz skloništa, ali samo u plićake koji su se brzo oslobodili sunčeve energije. Zato je ribolov sličan prolećnom. Hteli mi to da priznamo ili ne, lov manića je najuspesniji u zimskom periodu, kada ga je najveće zadovoljstvo loviti (ako se izuzme smrzavanje na debeloj nuli ili, u gorem slučaju, jos debljem minusu). U ovom priodu godine uspeh se moze očekivati i iz čamca.
Plovak ili varalica?
Brka je inertna riba, za razliku od krupnih grabljivica, poput štuke ili grgeča, koji će se zaleteti na sve sto im zasija pred očima i munjevitom brzinom preleti nadomak čeljusti. Zato ribolov varalicama nije uobicajen. Istini za volju, on nije nemoguć, ali predstavlja igru živaca u kojoj manić ima više saveznika. U svakom slučaju, sitne leptiraste varalice, sporo vodjene skoro po dnu uz povremene trzaje, mogu da zakače fine komade. Doduše, prednost uvek treba dati plovku ili ribolovu na "dubinca. Sasvim je dovoljno da prečnik osnovne strune bude 0,30 mm uz obavezan tanji predvez klizeće olovo. S obzirom da manić nije naročit borac i ako se predaje, štap i mašinica ne moraju da zadovolje vrhunske kriterijume.
Veljko Bogdanović
BISTRO-Februar 2000