Ah, taj smuđ...
Sta se sve o njemu nije reklo i napisalo?
Sposoban je za život na nezamislivim dubinama i promenu staništa tako da vam se zavrti u glavi i više ne znate gde da ga trazite.Prepoznaje svaku varilicu,otkači se u poslednjem trenutku,baš kad pomislimo da je konačno naš... Dostojen je glavne uloge u popularnom "Dosijeu X" i za ribolovca privlačan poput magneta.
Ali, da li bi nam bio zanimljiv da nije tako ćudljiv? Upravo njegova zagonetna narav je ono što nas tera na razmičljanje i na prilagođavanje svim mogućim situacijama...ukratko,na napredovanje. Jer na muci se poznaju junaci...i dobri ribolovci na smuđa.
Randevu u 19h
Za razliku od nas, smuđ ne voli sunce,kao ni vedro nebo.Puno se bolje oseća u mraku.Zato se pre velikih letnjih vrućina "baca" u potragu za mestima gde istovremeno može pronaći hladovinu i svežu vodu punu kiseonika. Tokom celog leta dane provodi u tim zonama.Kada bi samo znali gde se nalaze?
Na nasu veliku žalost,čak i kada uspemo da ga pronađemo,retko je aktivan.Zato je po nas zdravije da to vreme posvetimo drugim razonodama. Sve do 19h predveče,kada se lakše diše,a podvodni svet se diže iz dubinskog sna. Ali nismo mi jedini koji kreću u lov. I smuđevi su spremni za hajku. Oni napuštaju masta odmora i kreću u lovnu zonu. Dakle,to je trenutak da im se između pomenuta dva meste postavi zamka.
Mesta odmora
U stajaćim vodama smuđ prvenstveno traži kamenito ili šljunkovito dno. Po pravilu,zaustavlja se tamo gde je profil neravan,prekriven stenama,zaprekama,potopljenim drvećem i granama. Uvelikim jezerima će okupirati velike uvale,područje gde se slivaju pritoke,rupe i jame,odrone i podvodne građevine. U tekućim vodama će,milom ili silom,prisvojiti sva mesta gde je voda sveža i puna kiseonika,kao sto su zone ispod brana.U kanalima će izabrati mesta uz obalu,u hladovini pod granama koje natkrivaju vodu,kao i one delove u kojima je dubina veća.
Minsko polje
Smuđevi ponekad ostanu tek nekoliko sekundi u zoni napada.Ali se isto tako događa da u više navrata dolaze i vraćaju se.Zato je od najveće važnosti postupiti planski i smišljeno. Sve štapove postavite jedan pored drugoga,raspoređene poput minskog polja,u vise smerova i na različitim udaljenostima od obale. Prvi zabacite na samo nekoliko metara dalje, 4 do 5, a sve ostale za deonicu duže.Time obezbeđujete da smuđa navedete na udarac ma gde se našao.Svaki put se možete "naoružati" različitim sistemom. Ukoliko ustanovite udarce na jednom štapu,primenite isti sistem i na ostale i grupišite ih u zoni oko njega.
Kod zabacivanja na mirnim vodama ,nadmašite željeni položaj za oko 4 do 5m,a u tekućicama izbacite mamac za istu duzinu uzvodno. Čim se sistem nađe na vodi,namotajte najlon tako da kedera približite mestu zasede,pre nego što mamac dotakne dno. Struna mora stalno biti zategnuta ,a vi na oprezu. Svaki dodatni,nezeljni otpor grabljivca može oterati. Dok čekate udarac štapove postavite na držače.Njihova visina će zavisiti od vode na kojoj lovite . U rekama će biti postavljeni pod uglom od 70 do 80 stepeni,čime sprečavate da struja odnese najlon. U stajaćim vodama vrh štapa mora biti što je moguće bliže povšini vode, što po vetrovitom vremenu dozvoljava da se struna potopi.
U svakom slučaju,sistemi sa kederima se proveravaju na svakih pola sata.A pre početka ribolova,nije da vas podsećamo, ali ipak preoverite kočnicu. Ukoliko je mesto čisto ona je blago zategnuta, čvrsta ako teren obiluje zaprekama.
Pribor
Sve jedno koji tip koristite, važno je da dužina štapa bude od 3 do 5m, da ima paraboličan,savitljiv i veoma osetljiv vrh koji bolje registruje udarac.Što se mašinice tiče,standardne stacionarne, čiji kalem prima od 150 do 200m najlona,prečnika od 0,20 do 0,22mm, su odlične. Držači moraju biti čvrsti kako bi mogli podneti dugotrajni oslonac štapova pod određenim uglom. Preporučuju se modeli čija visina se može menjati, što omogućava da se prilagodite terenu. Ne zaboravite na sitan pribor neophodan za izradu sistema. Između ostalog, tu su perle, kopče br.3, najlon za predveze prečnika od 0,20 do 0,24mm,olova različite težine i oblika,u zavisnosti od mesta ribolova , udice br.6 ili 8,kao i trokrake br.10 ili 1, u zavisnosti od veličine kedera.
Klizeći sistem s olovom
Pre svega postavite najlon na jedno olovo. Njegova težina će zavisiti isklučivo od jačine struje i udaljenosti na kojoj pecate. Iznosiće između 10 i 50gr, a poželjno je da bude što lakše. Vrsta vode u kojoj lovite odlučuje o njegovom obliku: okruglo u stajaćicama, pljosnato u tekućicama. Na mestima koja obiluju preprekama možete ih zameniti s nekoliko manjih olova koje treba postaviti na najlon malog prečnika, do 0,14mm, i sve zakačiti za jednu kopču. Ako se zakači,ovaj najlon puca prvi. U tom slučaju gubite olova,ali zadrzavate sistem. Sledi perla čija je uloga zaštita čvora koji najlon spaja sa kopčom. Predvez je dug 50cm, a prečnik mu je 0,02mm tanji od novnog najlona.
Što se kedera tiče, za smuđa su bolje uklije,klenovi, klenčići i,po pravilu sve vrste koje žive pri površini vode. Ribica se postavlja na sistem sa dve udice, druga, trokraka zabada se u meso, što je moguće bliže repu.Prednost ovog sistema je što lako se može prilagoditi različitim veličinama kedera.
Savet br.1
U početku ribolova,pogotovu ako ne oskudevate u kederima,sve mrtve zamenite živim ribicama. Ali, ih nemojte bacati, već ih ostavljajte da stoje u vodi u hladovini. Dobro će vam doći ukoliko na kraju ostanete bez živih kedera. Da bi ste ih učinili primamljivijim i privukli smuđevu pažnju, odignite ih od dna pomoću plutajućeg materijala. Na primer, napunite kederu usta komadićima stiropora i skratite predvez na dužinu od 25-30cm.
Savet br.2
Sve vreme dok je štap postavljen na držač, najlon mora biti zategnut. Inače, kako uočiti udarac ? Jedno od rečenja sastoji se u tome da se na najlon stavi kotur koji treba postaviti između špulne i prvog sprovodnika i pustiti ga da padne na zemlju. Čim dođe do udarca najlon podiže kotur.
Izvor: "Ribiči & Ribe"
BISTRO
Oktobar 1999.god